Територијална репрезентативност Народне скупштине након избора 2022. године

Résumé 0

Народна скупштина Републике Србије показује два повезана проблема у погледу територијалне репрезентативности: висок ниво метрополизације, тј. натпредстављености Београда као кључног политичког, економског и демографског центра; као и слабу представљеност локалних средина, при чему око половине локалних самоуправа нема изабране посланике у парламенту. Такав исход резултат је више фактора: пре свега потпуно деперсонализованог изборног система у којем се посланици бирају на затвореним листама, а у једној изборној јединици која покрива територију целе земље, али и других друштвено-политичких околности, попут наслеђене централизације политичког живота типичне за пост-социјалистичка друштва Централне и Источне Европе. Циљ овог рада је тројак: најпре, да представи и дескриптивно анализира трендове територијалног представљања у сазиву Народне скупштине изабраном на ванредним парламентарним изборима 2022. године; да их упореди са налазима претходних студија и претходних изборних циклуса, покушавајући да уочи трендове у погледу натпредстављености престонице и потпредстављености периферних локалних самоуправа; и најзад, да испита утицај политичке динамике, тј. броја изабраних листа и политичких партија на равномерну географску заступљеност. Наиме, неке од ранијих студија указују да територијална репрезентативност опада са растом броја изабраних листа, што се објашњава концентрацијом највиших страначких функционера тј. водећих места на листи у Београду, а што даље води већој метрополизацији политички плуралнијих сазива Народне скупштине.