Кустоске стратегије и институционалне политике у време климатских промена

Résumé 0

Рад преиспитује почетке еколошког покрета и протокола изнедрених на конференцијама Уједињених нација у претходних педесет година, као и утицај тих обавезујућих одлука на начин на који се човечанство бори против климатских промена. Анализа указује да је тренитну еко-социјалну кризу немогуће превазићи без темељних системских промена у начину друштвене продукције и репродукције, јер је актуелни капиталистички модел заснован на исцрпљивању свих расположивих ресурса зарад остваривања профита. Теоријски оквири за критику економског модела који угрожава живот на планети, налазе се у марксистичкој критици фосилног капитализма заснованог на континуираном расту. У другом делу рада поставља се питање улога институција културе, посебно музеја, чија педагошка улога и симболички капацитет може снажно да утиче на јавно мњење о питањима заштите животне средине. Зелене политике и праксе постају предмет анализа професионалних асоцијација које темељно преиспитују методологије рада и начина на који редефинишу улогу у поларизованом друштву, често окренутом императиву комерцијализације. У трећем делу рада у фокусу су нове кустоске стратегије које на ангажован и еколошки освешћен начин изналазе моделе рада на продукцији културних програма, водећи рачуна о угљеничком остиску сваког пројекта, и доприносе осмишљавању нових епистема за будуће, праведније друштво. У закључку, иако свесни свих инфраструктуралних проблема, посебно у локалном контексту, неопходно је да сфера културе преузме пионирску улогу у едукацији о опасности које доносе климатске промене. Зато, би било неопходно да све институције културе у оквиру својих капацитета треба да осмисле темељне „зелене стратегијеˮ, од свакодневних радних процеса, до програмске политике, који ће у сржи имати поштовање према животној средини.