В изследването се анализират някои актуални процеси в езиковата ситуация в крайния български Северозапад. Представен е рейтингът в билингвалния атитюд на пет маркера в българската реч на билингви от селища в общ. Брегово (Видинско). Достига се до извода, че съвременната езикова ситуация в крайния български Северозапад може да се характеризира като езикова ситуация с наличие на билингвизъм и диглосия, но заради различни фактори ролята на диглосията се засилва за сметка на билингвизма. По-голяма част от младото поколение са монолингви или в състояние на частичен билингвизъм, което вероятно ще се отрази и върху езиковата ситуация в бъдеще.
In many settlements located in the endmost northwestern region of Bulgaria, near the town of Vidin, the language situation can be classified as a combination of bilingualism and diglossia, as the inhabitants of those settlements use in their daily lives, in parallel with Bulgarian language formations (both literary and dialectal), also Vlach dialects which are highly Bulgarianized varieties of Romanian dialects. The object of the present study is the current state of the language situation in the far Northwest of Bulgaria, and the goal is to present the trend in its development by comparing the assessment of bilinguals and some markers in their Bulgarian speech 20 years ago with an analysis of today’s bilingual attitudes. The results stemming from the examination of the rating of the investigated markers in the Bulgarian speech of bilingual individuals from the endmost northwestern Bulgarian region, coupled with the scaling of bilingual attitudes, have demonstrated the preservation of diglossia within the linguistic situation, as observed twenty years ago. Both then and now, for bilingual individuals of the older generation, each formation within the Bulgarian language remains representative and can be utilized in formal settings with unacquainted interlocutors. In other words, for older bilingual individuals with primary level or no education, Bulgarian language formations hold a high status within bilingual attitudes, regardless of whether they constitute dialectal speech, spoken colloquial language (mesolect), or spoken literary language, while, representatives of the middle and younger generations, in most cases, rank these formations within the framework of the Bulgarian language. In conclusion, it can be summarized that, in comparison to its state twenty years ago, the language situation in the endmost northwestern region of Bulgaria is witnessingan intensification of diglossia at the expense of bilingualism. An increasing proportion of the younger generation is monolingual or in a state of partial bilingualism, which is likely to affect the nature of the language situation in the future. Not only the different social experiences of the representatives of the three generations and some language processes and ethno-cultural specificities can be pointed out as the probable reasons for the increased diglossia, but also the influence of the media and social networks, e.g. the use of dialect speech in some Facebook groups, as well as the characteristics of recent generations, and, more precisely, their specific way of socializing through many various devices and applications dominated by the global network.
У низу насеља на крајњем бугарском северозападу (око града Видина) језичка ситуација се може класификовати као комбинација двојезичности и диглосије, будући да становници ових насеља у свакодневном животу, паралелно са бугарским (стандард и дијалекти), такође користе влашке дијалекте, који представљају у великој мери бугаризоване варијанте румунских дијалеката. Предмет ове студије је тренутно језичко стање на крајњем бугарском северозападу. Циљ је да се прикаже тренд његовог развоја, и то поредећи процену билингвалаца у погледу неких маркера у њиховом бугарском говору пре 20 година и анализу билингвалних ставова данас. Резултати проучавања рејтинга истраживаних маркера у бугарском говору билингвалаца са крајњег бугарског северозапада и скалирања у билингвалном ставу показали су очуваност језичке диглосије, регистроване пре 20 година. И тада и сада, за билингвалне говорнике старије генерације, свака форма бугарског језика је репрезентативна и може се користити и у формалној ситуацији, са непознатим саговорницима. Другим речима, за одрасле билингвалне говорнике који имају основни ниво образовања или немају формално образовање, бугарски говори имају висок статус у билингвалном ставу, без обзира на то дали се ради о дијалекту, усменом разговорном говору (мезолекту) или усменом стандардном говору. Представници средње и млађе генерације у већини случајева и нестандардне говоре смештају у оквире бугарског језика.У закључку, може се сумирати да, у поређењу са стањем од пре 20 година, на крајњем северозападу Бугарске диглосија јача на рачун билингвизма. Све већи део млађе генерације је једнојезичан или је у стању делимичне двојезичности, што ће вероватно утицати на природу језичког стања у будућности. Као вероватни разлози за јачање диглосије могу се истаћи не само различита друштвена искуства представника три генерације већ и неки језички процеси и етнокултурне специфичности, али и утицај медија и друштвених мрежа (нпр. употреба дијалеката у неким Фејсбук групама), као и особеност новијих генерација, тачније специфичан начин дружења путем разних уређаја и апликација којима доминира глобална мрежа.
