Fiche du document
- ISIDORE Id: 10670/1.fc439b...
- 978-86-82324-59-1 (IFDT)
Ce document est lié à :
info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200025/RS//
restrictedAccess , https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/4.0/ , BY-NC-SA , Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu
Mots-clés
Holokaust industrijalizacija komodifikacija instrumentalizacija jedinstvenost Holokausta univerzalonost Holokausta reprezentacija HоlokaustaCiter ce document
Vera Mevorah et al., « Industrija Holokausta: (američka) debata o instrumentalizaciji Šoe », Repository of Institute for Philosophy and Social Theory of the University in Belgrade, ID : 10670/1.fc439b...
Métriques
Partage / Export
Résumé
U osnovi debate o „industriji Holokausta“ nalaze se pitanja jedinstvenosti, (ne)mogućnosti univerzalizacije, amerikanizacije i instrumentalizacije Šoe. Nakon goruće javne kontroverze, posledično uništenih karijera i političkog zbijanja redova, ta pitanja ostala su da lebde kao preteći označitelji Zeitgeista savremene kulture sećanja. Prevedeni delovi tekstova prominentnih teoretičara Holokausta, okupljeni u ovoj knjizi, svedoče o njegovoj instrumentalizaciji i ritualizaciji. Hilen Flanzbaum govori o „amerikanizaciji“ Holokausta, o procesu i o primerima omasovljenja sećanja na Holokaust kroz medijsku i popularnu kulturu; Piter Novik – o komodifikaciji sećanja na Holokaust u američkoj jevrejskoj zajednici u 20. i 21. veku; Finkelstin industriju Holokausta pronalazi u celokupnoj memorijalnoj kulturi Holokausta: u pojedincima i institucijama koje je grade i čuvaju, u političkoj i ekonomskoj instrumentalizaciji istorije, kao i u čitavom „tržištu“ sadržaja i usluga koji prate ovakvu kulturu. Svi oni otvaraju pitanje „industrije Holokausta“ kao još jedne iteracije višedecenijskog spora oko etike reprezentacija Holokausta i njegove “singularnosti” ili univerzalnosti.
